Sinoć sam po ko zna koji put proveo ceo dan sa prijateljem, da, prijateljem. I po ko zna koji put opet popili više.Tema za temom i na kraju uvek izvučem neku pouku. E sad,pouku od sinoć još nisam shvatio, shvatiću je , to je put i to ne mali put, to je put pouke.Od onih izgovorenih reči koje smo izgovorili ili nismo a mislili smo da ih kažemo i onda pored toliko misli uz pomoć crnog vina ostanu negde. Čuće se te reči jednom kada budu zrele.Još su one negde u podsvesti, bile su neke reči koje su čuvane dok smo još bili deca, pa još nisu izašle. Biće dana, neplaniranih dana, noći i jutara, a tada kad jednom budu čute, ne treba da ostanu tu i nikad ne budu ponovljene.Te reči treba da teku kao reka života...Ima u tim našim razgovorima mnogo toga, od banalnih tema do onih valjda životnih, dubokih gde drhti glas i pogled je negde tamo. Tamo gde je pogled tamo je milion nerazumnih stvari na koje nemamo odgovor ili imamo mnogo potpitanja. A lepota je u onome što ti dijalozi otvaraju puteve kojih nismo svesni.Da ne bi sve bilo tako kako je, lepo je umeti čuti il' slušati i biti slušan.
Voleo bih da ih zapamtim sve, ali verovatno nisu zrele još, ili možda nisam ni ja zreo, nisam mada starim,i ako bi voleo da se držim zakletve sa reklame da ću zauvek dete ostati. Možda i nisu te "spike" ni mnogo bitne, ne rešavaju se ratovi, poplave ili krize ali imaju nešto kao muzika, valjda dušu. Muzika, e to mi nekad odvoji pažnju, teško je biti u priči a dobra muzika ne dozvoljava. Ne samo muzika tu su susedni stolovi i osmesi i glasno smejanje i razbijena čaša konobara i okretanje glave ...
Koliko nas ima prijatelja koji ne mislimo zlo nikome, koji postavljaju ta neka pitanja na koja ne znamo odgovor ili su odgovori tu negde ali ih nismo našli. Nismo jer je to pitanje svesti kao što mnogo puta na dođe iz d.... u glavu. Već danas, ma šta danas, svakog trenutka,nije neko više tu sa nama, pojaviće se kao drvo ili ptica ili crv i neće razumeti reči. Koliko nas ima koji mislimo o dobrim stvarima, koliko ima dobrih a koliko loših ljudi ili su svi jedni ili drugi a pogrešno naučeni. Koliko nas ima?
Voleo bih da ih zapamtim sve, ali verovatno nisu zrele još, ili možda nisam ni ja zreo, nisam mada starim,i ako bi voleo da se držim zakletve sa reklame da ću zauvek dete ostati. Možda i nisu te "spike" ni mnogo bitne, ne rešavaju se ratovi, poplave ili krize ali imaju nešto kao muzika, valjda dušu. Muzika, e to mi nekad odvoji pažnju, teško je biti u priči a dobra muzika ne dozvoljava. Ne samo muzika tu su susedni stolovi i osmesi i glasno smejanje i razbijena čaša konobara i okretanje glave ...
Koliko nas ima prijatelja koji ne mislimo zlo nikome, koji postavljaju ta neka pitanja na koja ne znamo odgovor ili su odgovori tu negde ali ih nismo našli. Nismo jer je to pitanje svesti kao što mnogo puta na dođe iz d.... u glavu. Već danas, ma šta danas, svakog trenutka,nije neko više tu sa nama, pojaviće se kao drvo ili ptica ili crv i neće razumeti reči. Koliko nas ima koji mislimo o dobrim stvarima, koliko ima dobrih a koliko loših ljudi ili su svi jedni ili drugi a pogrešno naučeni. Koliko nas ima?
Нема коментара:
Постави коментар